Једно од попришта сукоба генерација - битке чији је исход, по природи ствари, унапред познат (само што нико нема срца да то отворено саопшти страни виђеној за пораз).
ЛИЦА:
Гост (маторац, задригао, памти кад су кафане биле кафане и не пропушта прилику да, мало стварно, а мало више театрално, пред околином покаже да пати што више нема правих кафана и "боемских" манира; инсистира на имиџу љубитеља добре капљице и доброг залогаја – можда је то у почетку и био, али данас читавим својим изгледом и појавом сведочи да је у међувремену еволуирао у најобичнијег ждероњу и пијаницу);
Конобар (балавац, на емотивном ступњу разјарене глисте, са блаженим тардели-осмехом и очима на пола копља; од радног искуства има неколико дана гледања ортака који окапа у локалном пица-хату или тако некој сличној сплачинарници).
Гост: Шта је бре ово? На шта личи овај сто? Конобар, донеси карафиндл!
Конобар (доноси однекуд из другог дела кафане малу белу вазну): Извините, немамо, али ево, ово је неко вештачко цвеће. И оно лепо изгледа, може да послужи...
(стиже роштиљ, конобар га спушта на сто и окреће се да оде)
Гост: Је ли, момак, ти, изгледа, слабо стојиш са форлегером?
Конобар: Не знам ја то ништа, то кувар ставља тај зелениш и то, па шта има у кујни, он метне...
(кафа после јела)
Гост: Мали, врати то и донеси ми десну кафу!
Конобар: Какву десну? Па нема друге, то је једина кафа. Баба Мара баш каже да је данас само због вас прљала кувало...
Гост: ?!?!?! (прокључава)
Конобар:... ... ... ... ... ... ... (празно, ништа)
Гост: Зови газду!
Конобар: А, то знам шта је! Одма дође:
Ма-МААААА!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Фрајкор фин аутор, а види се и познавање кафанских манира +
Više volim kafane tipa "Svi_se_znamo_nekad_neko_slučajno_zaluta" a konobar je konstanta.
Fino, +
Фала људови :))