Jedno od poprišta sukoba generacija - bitke čiji je ishod, po prirodi stvari, unapred poznat (samo što niko nema srca da to otvoreno saopšti strani viđenoj za poraz).
LICA:
Gost (matorac, zadrigao, pamti kad su kafane bile kafane i ne propušta priliku da, malo stvarno, a malo više teatralno, pred okolinom pokaže da pati što više nema pravih kafana i "boemskih" manira; insistira na imidžu ljubitelja dobre kapljice i dobrog zalogaja – možda je to u početku i bio, ali danas čitavim svojim izgledom i pojavom svedoči da je u međuvremenu evoluirao u najobičnijeg žderonju i pijanicu);
Konobar (balavac, na emotivnom stupnju razjarene gliste, sa blaženim tardeli-osmehom i očima na pola koplja; od radnog iskustva ima nekoliko dana gledanja ortaka koji okapa u lokalnom pica-hatu ili tako nekoj sličnoj splačinarnici).
Gost: Šta je bre ovo? Na šta liči ovaj sto? Konobar, donesi karafindl!
Konobar (donosi odnekud iz drugog dela kafane malu belu vaznu): Izvinite, nemamo, ali evo, ovo je neko veštačko cveće. I ono lepo izgleda, može da posluži...
(stiže roštilj, konobar ga spušta na sto i okreće se da ode)
Gost: Je li, momak, ti, izgleda, slabo stojiš sa forlegerom?
Konobar: Ne znam ja to ništa, to kuvar stavlja taj zeleniš i to, pa šta ima u kujni, on metne...
(kafa posle jela)
Gost: Mali, vrati to i donesi mi desnu kafu!
Konobar: Kakvu desnu? Pa nema druge, to je jedina kafa. Baba Mara baš kaže da je danas samo zbog vas prljala kuvalo...
Gost: ?!?!?! (proključava)
Konobar:... ... ... ... ... ... ... (prazno, ništa)
Gost: Zovi gazdu!
Konobar: A, to znam šta je! Odma dođe:
Ma-MAAAAA!
