U Mrtvom moru bi se udavio

A: Ćao komšo.
B: E šao.
A: Šta šuškaš. S' to protezu radio?
B. Ma jok bre, šlomi mi lik neki dan vilišu u banši.
A: U banci!?
B: Ono neki dan, kad šu je pljaškali. Ja taman štig'o na red da pažar uplatim, ižvadio keš da dam onoj ribi, kad uleti lik š' pištoljem. Polegašmo švi na pod, on pokupi njihove pare, moje pare...
A: Nisi valjda pokušavo heroj da ispadneš kad ti je vilicu slomio?
B: Ma vilišu mi šlomio ovaj iž obežbeženja, dok sam pokušavao da ubedim šalterušu da prikaže da šu moje pare uplašene. Ona ni da šuje. Ja tu pošnem da višem, kad ulete taj lik, mamu li mu jebem, i žviž, ni pet ni šešt, puše labrnja.
A: Pa dobro, šta, tuži ga. Taman pokri štetu.
B: Kuraš, tu išpred mene še oni dogovoriše, da kažu da me je pljačkaš udario. Kamere nemaju, mogu da še šlikam.
A: Druže, ti kakav si maler u Mrtvom moru bi se udavio.
B: Ma kakav šam maler, ižvukli bi me taman kad še nagutam dovoljno vode da mi bubreži otkažu, da posle čitav život idem na dijaližu.