Појава која је широко распрострањена на Балкану и другим постсоцијалистичким земљама.
Огледа се у томе да завршиш школу, нађу ти посао преко везе у државној фирми, и онда кад ти једном нађу посао, ти се удаш за њега и не може бог отац да те избаци, јер те штите разни синдикати, а у међувремену можеш да се зајебаваш на послу и забушаваш максимално и да за то примаш плату, плус још мало успут крадуцкаш или си у шеми да помажеш другом да краде, јер боли уво људе за државно. Није њихово.
Такође, феномен удадбе за посао се одражава и на доживљавање образовања, нарочито факултетског, па тако имамо студенте који дипломирају са ставом ''Збогом, књиге, запалићу вас, да вас не гледам више'', уместо да буду свесни да право учење на правом послу тек после факултета долази. Али, пошто од правог посла нема ни П и у фирмама се наилази на забушавања уместо на тежњу ка напретку, нема ни потребе за интелектуалним напретком.
- Е, где си, човече, нисам те видео 100 година!
- Ево, ту сам, радим мало, мало пишем неке научне радове...
- Па, шта ће ти то у животу?
- Интересује ме. А и волим да се бавим тиме.
- А, је ли, колика ти је плата?
- Минимално нешто, али мени је довољно за прво време, док се не снађем.
- Знаш ли колика је мени плата?
- Колика?
- Деведесет хиљада плус бенефиције. А што је најјаче, не радим ништа. Дођем ујутру на посао, изблејим мало, онда одем по бурек и нема ме три сата. Шеф ме толерише, пошто је извалио да сам га провалио колико краде. Ма, уживам!
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Otprilike tako. + dok nisi dospeo u Odabrane:)
Hahahah. Gejzvezda!
Zazvezdila!