Pitanje koje većini žena prođe kroz glavu ako su starije od 30 godina i zadovoljne svojim životom. Na ovo prvo ih naravno nagoni pritisak sredine i okoline kao i strah da ne ostanu same, ali na ovo drugo želja da ne kuvaju i ne peru "preljubnicima", u strahu od stereotipnog braka.
Često ni sama žena ne zna šta hoće i ni jedan od izbora nikako da prevagne. A vreme prolazi.
-Ma bolje što se nisam udala, samo da kuvam, perem, peglam njegove košulje a on da ide kod ljubavnice, da dolazi kasno u noć pijan ja ne smem da pitam ni gde je bio ni sa kim, da me prebija svaki dan...
Sutradan:
-Što sam nesrećna. Nisam se udala, svi me ogovaraju, kažu da ću ostati usedelica... Kako to da ja ne mogu nikog normalnog da nađem?
(Samosažaljevanje)
Prekosutra:
-Ma i bolje što se nisam udala, danas sve same budale, da im budem služavka, da crnčim za džabe!
Začarani krug se nastavlja...
