Opšte je poznato da su javne nabavke u Srbiji jako interesantan proces gde npr. cena pari čarapa za vojsku, ili podloga za miša u nekoj ustanovi može dostići i do 10000 dinara, ove skuplje stvari i da ne pominjem. Zbog toga se i osobe koje vole da se ugrađuju gde stignu porede sa ovim interesatnim fenomenom.
-Idemo na piće večeras
-Opa, otkud ti pare
-Obradio sam onu deviznu matorku iz kraja za 200 evrića, nije bilo baš prijatno ali morao sam jebiga, treba mi kinta, u krizi sam
-Kako 200? Pa ona plaća 500
-Ma meni Ćomi reko da je 200
-Jao sine, pa gde nađe Ćomija, on se ugrađuje ko za javne nabavke, ojadio te za 300 evra some!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.