Ugristi se za jezik

Ono što radimo u trenutku kada shvatimo da smo izrekli nešto što je bilo bolje prećutati. Nagrada jeziku za pobedu u trci sa mozgom.

Međugradski razgovor:
- E, gledala sam juče „Kako da dresirate svog zmaja“!
- E, kakav je?
- Jaoj, super. Crtani do jaja. Gledali smo ga u 3D. Kako su super one scene kad on leti na zmaju, a ti se uživiš brate, kao da ti letiš! Samo što sam se štrecnula par puta kad je nešto poletelo ka meni, kao da će da me udari, skroz tripozno.
- E, pa baš lepo... Baš super. Ja ću ga gledati u bioskopu kad otkriju mašinu za putovanje kroz vreme i vratim se da ubedim Verka da uloži pare u neki bioskop za ovaj jadni grad, umesto što je izgradio onu visokonaponsku krstaču. Digne mi pritisak kad je vidim. Kao da govori: Dobrodošli na groblje... A za taj 3D moraću da ga kao klinca istraumiram pojmom grada i urbanosti, da se pri'vati poljoprivrede na vreme i spase nas.
- (u sebi): Idiote, nisi mogla da ćutiš, nisi!

(*svaka sličnost sa stvarnim likovima, gradovima i krstačama je namerna)