Nedvosmisleni trenutak samospoznaje. Jebeno proviđenje istine. Momenat kada podsvest hvata svest na delu. In delicto, što bi stari Latini rekli.
- Čemu tužno lice, Dačo?
- Ma, zbog nje, brate. Jebiga. Mislio sam da me prošlo ali izgleda ipak nije...
- Daj, koji ti je kurac, bre! Varala te, jebote, s kojim god je stigla, čak si i ruku sjeb'o! Nije te vredna, care!
- Ma, znam ja to, brate, al' opet...Eto, pre neki dan uhvatim sebe kako drkam na nju...E, kad bi znao kak'a je to pička, druže moj...------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Pa, što opet pade na ispitu, crni sine?! Jel' ti misliš da ćemo tvoja majka i ja doveka da te dvorimo, a?!
- Joj, ćale, ne znam stvarno šta bi! Izvuk'o pitanja, spremio se da odgovaram i - ništa! Samo u jednom trenutku uhvatim sebe kako blenem u profesora, on u mene i vraća mi indeks. Jebiga. Dešava se...
- Dobro, sine, dobro. Mada, bolje bi ti bilo da ''uhvatiš'' sebe kako u što skorijoj budućnosti polažeš taj ispit jer ako ja u'vatim motku teško da će se to završiti dobro za tebe, znaš!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ti si mi se nešto podgojila, ženo?
- More, sve češće uhvatim sebe kako jedem kasno noću...
- Pa, kad se uhvatiš onda se jedared i onako dobro odalami da dođe u glavu kad već neće iz guzice...
