Или било која друга болест се доноси с путовања за дуго сећање на време проведено ван куће. Издржаће тело док је на путу, бориће се свим атомима својим и ћелијама да се не разболи и не угрози већ плаћене хостеле, доручке, карте за музеје, шетања по граду, изласке и опијања. Како сејеш, тако ћеш жњети.
И дође тако контаминирано тело кући, почиње да се опушта и ето је, упала плућа из заседе стигла, пустила корење и лагано везала за кревет. Још десет дана боловања молићу лепо.
Хладни северни ветар шуми, излази пола хостела на немачку електронику, свеже опрана коса, јебо капу, ајмо мдмовачу сипај, немам ни шал ко га јебе, лепо ми је, љубав свуда, изнајмљени бицикл, јездимо по комунистичким булеварима источног берлина, ладан ваздух пржи по голом врату, стигли смо, журка, гејеви транџе курве, не сећам се с ким сам делио кондом, језике и пичку...
1: Тебрице, је л си ми нешто лепо донео из Берлина, неко зеленило а? Причај ајде, сав се ознојих...
2: Донео сам упалу плућа и хламидију као успомену. Сјебо сам се тотално...
1: Еее мој ти... следећи пут мање мдме више траве...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Kod mene jednom obrnuto.
Cele noci gorim, ujutru padnem u nesves'...u 17h krenem na put.
Nista. Zdrava ko dren!!!
+++