Ultimativni nivo memorisanja informacija metodom učestalog ponavljanja istih.
Domaćice iz naslova, Ema, Lola, Beba, Violeta i Žaklina, umetnice koje dahću kako bi ti pomogle da isprazniš muda, akterke su reklame koja se godinama emituje na usranom TV Pinku, reklame kojoj za sve ovo vreme nije izmenjen ni jedan jedini detalj. Imena koja si do sada morao da zapamtiš pa taman Bora Drljača postao tvoj idol kojeg bi poželeo da ti oplodi babu.
Poput prvenčeta tablicu množenja do sto, na koje nadrkanim pogledom motri ćale mašući savijajućim prutom žalosne vrbe, urezati u mozak kako bi u pola noći, nakon višečasovnog urnisanja u birtiji, mogao tečno da izrecituješ k'o saudijski princ svoje puno ime uključujući i celu mušku lozu sve do kurajbera.
- Sinko, evo ti jedna somundara. Da ideš u prodavnicu i da uzmeš cigare, čačkalice, neku napolitanku, kiselu vodu i vinjau. Onda, trebaju nam sveće jer sutra idemo da ispratimo komšiju, toalet papir i onaj kurac za u šolju da miriše kad seremo i pišamo.
- Da ja to zapišem.
- Slušaj amzo, ponoviću ti ako treba još jednom, ali ima da zapamtiš k'o imena veselih devojaka. Ne dam da zapisuješ!
- Kakva imena, ćale?
- Znaš ti dobro kakva imena! Tri meseca bre već radim samo da bih platio telefon, ti misliš ja ne znam? Proverio je tajo listu, sine, a i mama je primetila nešto belo u saksijama pored zrikavca, ja sam te povadio rekavši da ja tu istrišem nos. Kusur možeš da zadržiš. Paljba!
