Fraza koja se obicno koristi kada zelimo da utesimo nekog zbog trenutnog neuspeha ili da ga ohrabrimo na nove pobede a moze posluziti i kao opravdanje za demonstraciju ''zakona jaceg''...
Studenti Filoloskog fakulteta zatvorili ulazna vrata u znak protesta. Nailazi profa i insistira da bude pusten i gura studente sa vrata, glasno negodujuci jer mu se IZUZETNO ZURI. Nakon sto ljubazno biva upucen na ''njihov'' elitni, profesorski (citaj: sluzbeni ulaz) u Knez Mihailovoj, koji nije blokiran, on odlucno odbija da se ''setka'' po fakultetu (iako mu do tog ulaza treba oko 54 sekunde laganog hoda). Shvativsi da nece biti pusten, odlazi u portirnicu gde provodi 15-ak minuta u zucnoj raspravi sa nemocnim portirom, koji je na strani studenata. Nakon bezuspesnog telefoniranja organima reda naocigled okupljenih studenata, odlazi na sprat kod dekana i nema ga jedno sat vremena... A onda, u trijumfalnom stilu, vraca se sa sveznjem kljuceva , otkljucava vrata i odlazi u nepoznatom pravcu... A njemu se ono bese zurilo?
