Pretrčao ceo teren, predriblao celu sredinu, prefintao odbranu, ostavio golmana iza sebe i uputio lagan šut u prazan gol.
Opis prave majstorije i pravog majstora.
I poslednjem paceru se desi jednom u milion godina da zabode gol sa skoro pola terena, pa da posle slavi ko da se pretplatio na zlatnu loptu do kraja života. No to je jednom. Pravi majstor dokazuje da je u svim aspektima potkovan, naravno ne samo u fudbalu i sportu, već i u životu.
I tek kada takvi ljudi više nisu tu, počinje da se oseća njihov gubitak.
Januarski rok. Pera poslednji izlazi sa ispita kidajući se od smeha.
Mika: Matori, kako je prošlo?
Pera: Ma ćuti, matori! Vidi se da je crko od umora, jedva da me je slušao, a rekoh ti da sam učio samo jedno pitanje, i pazi, ja user, izvučem baš to pitanje.
Mika: Sereš!?
Pera: Ma da, jedva da me je slušao, posle 2 minuta uzeo indeks, upisao 10, 100 bodova, i ćao-zdravo! Haaaaaahahahaha!
Mika: E, brate, sori, ali nije fer. Mene je sam prozvao da uđem prvi, izvukao sam jedno pitanje, provukao me je kroz sva, ja sam znao i dao mi je 97 bodova.
Pera: Brate, to je zato što nisi skontao sistem! Ubuduće uvek ulazim poslednji, i pazi kad će uvek biti ovako!
*
Julski rok. Pera izlazi poslednji, preznojen što od vrućine, što od blama.
Laza: Matori, kako je prošlo?
Pera: Gde je ona pičketina Mika, štreberčić, ljubi ga majka, izašao u junu, i sada niko meni da pomaže. Pa kakav je to kolega, majku mu!?
Laza: Pa šta, sam je izlazio u junu, opet ga je provlačio profesor kroz sva pitanja i sve je znao. Ti si opet naučio jedno pitanje?
Pera: Ma da. I izvučem, kad ono nije to. Ja tražio da zamenim i pristanem na nižu ocenu, opet nije to. Jebem li ti državu! Jebem li ti fakultet! Jebem li ti...
