Prelomni momenat u životu svakog studenta.
Onima kojima fakultet ide traljavo postaje kasno da batale, šteta zbog uloženog truda i vremena, i verovatno će se razvlačiti još deset godina dok ga ne završe.
Neki malo bolji studenti se osećaju kao da su prevalili "veću" polovinu puta, da su duboko zaglibili u nauku i da su praktično već formirani stručnjaci, te će se tako i ponašati. Ukoliko je u pitanju recimo student filozofije, razgovaraće sa vama o cenama u Maksiju kao fiktivnim ishodom ontološke greške; studenti psihologije će u vašem "halo" videti odbrambeni mehanizam; budući lekari će savetovati vašu tetku kako da se izleči od Parkinsonove bolesti; ekonomisti će imati rešenje za sva makroekonomska sranja oko nas; studenti tehničkih fakulteta imaće par nepatentiranih revolucionarnih pronalazaka, pravnici će znati sve što se znati može, a slikari svi do jednog već sijaju jačinom jednog Kandinskog... Već za godinu, dve, kod najvećeg broja ovih pionirskih umova dolazi do prizemljenja i srozavanja duha, koji će za 20 godina sa setom pričati šta je sve on mogao da postane, još uvek nesvestan da nije mogao.
A neki prosto samo štrebaju i ne misle.
