Usputni anonimus

- Ееее десиии бре Никола. Шта има?
- (ко си сад па ти) Ооо ћао, ћао. Ево добро сам, ти?
- Добро сам. Па шта је с тобом, што те нема?
- (де ме нема и де ме сад пресрете кад ми се сере) Ево свуда помало, вамо-тамо, учење и тако то...Шта има код тебе?
- Ништа, ево сад сам била са Вукашином на прегледу, цео дан је повраћао не питај ништа.
- Ааа, а је л` Вуле добро? Како њему иде на факсу?
- Вукашин је куче.
- Хехе шалим се мало. Па добро, лепо... Него...
- Еее што се не појави онда на журци, договорили смо се да ћеш доћи?
- Немам појма, нисам био кући. Него...
- Ааа оправдо си се садааа, следећи пуут неће проћи хихихи...
- Даа, него одох...
- Како ти је сестра, како је њој на факсу?
- Добро, апсолвент. Е стварно журим...
- Хммм, добра је она човече, свака јој част. Јоој бре од кад те нисам видела... Јеси се мало угојио?
- Нисам. Па онда...
- Јеси јеси, гледај га (штипа за образ). Хране те лепо. Хихих буцко..
- Ах да...
- Буцко буцко, хихихи.
- Еее извини је л могу да те питам нешто?
- Реци буцко хихи?
- Пошто видим да ти не пада напамет да станеш, а и свеједно сам се укењао, би ли макар могла да ми се смилујеш и кажеш ко си?