Uticaj na točak istorije

Čovek nervozno šeta čekaonicom u porodilištu. Gleda ga stara ciganka i obrati mu se:
- Nemo' da se živciraš, će bude sve u redu. Će dobiješ bliznaci, zdravi i ispravni dečaci, žena će ti bude dobro.
On je pogleda podozrivo:
- Kakvi blizanci? Šta lupaš, bre! Rekli su nam na ultra-zvuku da je dečak, jedan. Jes’ malo krupan, ali... ma, kakvi bre, blizanci.
- Ne znam šta s’ ti rekli na tu mašinu, al’ ja ti kažem će bidnu bliznaci. I da t’ kažem ja: oba će bidnu za muziku mlogo dobri, će se bavu ceo život s’ muziku i biće poznati. Samo, jedan će bidne ‘armunikaš, će bidne stalno na Pink, a drugi će se bavi sa onu ozbiljnu muziku i putuje po ceo svet...
- Ma da, kako da ne...
U tom dolazi sestra i obaveštava ga da mu se žena porodila, da je sve proteklo u najboljem redu, da se odlično oseća i da su oba dečaka odlično..
Čovek padne u nesvest....
Dok su deca su rasla (prvo propevala, pa tek onda progovorila) čoveku su se stalno vrzmale po glavi reči one ciganke i reši da isproba decu. Zgražavao se na pomisao da će sin da mu razvlači ‘armuniku’ po Pink- paradama i hteo je da učini nešto da to spreči.
Jednog dana im ostavi harmoniku u sobi gde su se igrali i izađe napolje. Priljubio je uvo uz vrata i čuo da se nešto domunđavaju, a onda se svom snagom začuše turbo zvuci iz sobe. On uleti unutra i vide jednog od sinova kako zdušno rasteže harmoniku, a na usnama mu likujući osmeh. On ga uzme za ruku, odvede iza kuće, ubije (teška srca) i dok se spremao da ga zakopa u bašti, začuje iz kuće kako grmi harmonika i glas koji peva:
- Ubiooo siiiii poooooogreeeešnoog čoooveekaaaaaaaaaaaa!!!
(Inspirisano Dioklecijanovom def Narodna muzika)