Dogadjaj koji stvara drugačija poimanja kod devojke (okorelog romantika) i muškarca (muškarca) od kada je sveta i veka.
Toplo majsko poslepodne. Zagrljeni koračaju kejom. Čupavi psić ih prati u stopu. Ona ga miluje. Nastavljaju dalje. Dok povetarac mrsi njenu kosu, on blagim pokretima ruke namešta njene kovrdze. Umilni šum talasa dopire preko sveže pokošene trave, i zatiče ih zagrljene dok sede na klupici. Ona urezuje srce i gleda u njegove nebeskoplave oči. Tužan je, zakljucuje. Pogled mu se gubi.
Ona: "Prekrasno je. Celo veče. Mesec. Kako je romantično. Nežan je kao ovo kučence. Zasto je zamisljen? Neka ga. Volim ga. Zašto me ovako setno gleda? Voli me. Duša moja. Da neće da me zaprosi? Mmmm... Kako mi prijaju njegove ruke u kosi. Čudno me gleda, zasto? Da li mi je šminka u redu? Ne daj Bože krmelj (vadi ogledalo, namešta kosu, vadi pincetu, čupka jednu obrvu, popravlja karmin, vraća ogedalo i pincetu). Dobro je. Tuzan je, vidim. Da neće da raskine? O Boze moj, da neće da raskine?! Ne mogu više ovako, moram ga pitati!"
- Molim te, reci mi zašto se ovako ponašaš i što si tako čudan celo veče?! Ako hoceš da raskinemo reci! RECI!!!On: "Hahaha, kako smešan ker! Vidi, imaju slicne kovrdze...Jebeni talasi, ne cujem svoje misli! Uf, dokle misli da šetamo, umorih se, moram odmoriti malo noge, ubiše me alkohol i fudbal. Fudbal. Pu, jebem ti i fudbal i Wrexam i Celtic i Kilmanrok. Da je doslo 5+ sada bih imao 12000 u dzepu! Lepo mi reče Mirče da igram iz keca, a ne da..."
- A, šta?! Idi bre u pičku materinu, uplaši me, nisi normalna!!! Ma šta pricaš, znas koliko te volim... 'Ajmo kod mene na jednu partiju a, a?
