Uticaj Sibira na gostujuće igrače

Lik svraća u kladionicu, uzima listu dok usput priča sa nekim na telefon.

-Evo me u Mocartu. Kako misliš šta radim tamo? Hoću da uzmem neki dinar. Da. Znam da nikad nisam uzeo pare na kladionici ali osećam da je danas taj dan. Nemoj da brineš, kad platim stanarinu od tih para, kupiću ti one čizmice koje ti se sviđaju a za resto možemo da skoknemo do Mauricijusa na čaj od divlje trešnje. Buci, buci. I ja tebe volim. Ćao.

Celu situaciju posmatra vremešni čilac, pije espreso jer po ceo dan provodi u kladionici pa se radnica sažali na njega, a onaj lik mrmlja nešto sebi u bradu.

-Hm, na 20 kinti da uzmem milionče?! Zašto da ne? Aj da stavim ove Peruance što se igra na neutralnom terenu. Nadmorska visina tri 'iljade metara. Ma to je to. :uključuje se čilac:
-Dečko! Zajebi te Peruance. Domaći igraju bez centarfora koji je zadobio opekotine trećeg stepena kada mu je bojler spao dok se tuširao pa ga spržio k'o licnu od kamionske sajle. A i jebeš fudbal. Pare se uzimaju na basketu.
-Pa šta mi preporučujete?
-Da mi daš 100 kinti da odigram nešto.
-Ma, bre, za basket pitam.
-A to. Najveći fiks kola ti je ovaj Jenisej. Jes' da mu gostuje Barselona, ali znaš ti šta je minus pedeset, leptejebo. Mrzne ti se Eustahijeva tuba a kamoli šake. Umlatiće ih Jenisej kao majka ludo dete.
-Deda?
-A?
-Koja, bre, zima, kad igraju u dvorani? Tamo toplije nego u mojoj sobi, koji kurac!