
Долазиш кући. Седаш у фотељу и палиш телевизор. Листаш канале. Шпанска серија, турска серија, ријалити, цртани филм, филм, Утисак недеље. Заустављаш се да погледаш... Тек што је почела емисија, ништа ниси пропустио. Оља почиње тихим гласом, осећаш да нешто није у реду.
"Драги гледаоци, управо смо добили страшну вест, која ће у великој мери утицати на наш привредни развој..."
Плашиш се, претходна плата ти је отишла на отплату кредита, имаш само за хлеб и млеко, чекаш да чујеш шта се десило. Оља наставља.
"Вест нам долази из јужног дела наше земље. Крава Јованка је пролила 10 литара млека, што значи да ће становници села тог-и-тог сутрадан остати без доручка."
Сав нанервиран гасиш телевизор и псујеш, само што те није ударила срчка, контао си да се десило нешто важније, тераш све у три лепе, и поново излазиш напоље.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.