Vrlo česta pojava u našem društvu, čiji su glavni akteri dokoni ljudi, kojima je glavna briga na dnevnoj bazi prvenstveno u čiju će se kuću uvaliti i presedeti par sati.
Zaklete preldžije i ljubitelji posela o tuđem trošku, spremni da besplatno degustiraju hranu, piće, atmosferu i strpljenje svih prisutnih na raznoraznim svadbama, sahranama, krštenjima, rođendanima, ispraćajima, slavama i drugim skupovima koji su neizostavni u životima našeg naroda.
Druga najbitnija stvar je kako zabosti nos u tuđe probleme i utoliti glad za informacijama, a u cilju očuvanja reputacije radio Mileve.
- Des poš’o matori? Pola dva je tek, ja kontao okupljanje oko 7?
- Idem malo da prošvrljam po kraju, pa idem da se zabodem kod Mice, mrzi me da budem sam u kući, a zimoća napolju, he he he.
- Brate... Ti se mnogo uvrzo kod Mice ovih dana, pomisliću da ti je malo više od koleginice sa faksa. Iskuliraj malo jebote, više si u njenoj nego u rođenoj kući.
- Jebiga, pomiri se sa činjenicom da JA jebem. Kacam ti govorio da je mala dobra, ti si odmahivao rukom, bravo ti ga bate sad.
------------------------------
Komšinica: Petrovići, kod kuće li ste?!
Muž šapatom: Ženo, psk! Ne progovaraj, živ ti ja, nismo kući dok ne ode 100 metara dalje, taman da ti pod nogama gori, da cviknula nisi!
Žena šapatom: Zašto mori? Nije Mara tako loša žena, gre’ota je da se svaka dva dana pretvaram da nisam kući...
Muž šišteći: Ćuti b’e ženo, budi pametna, zadnji put je bila prošle sedmice kad mi je majka umrla, nije dosta što sam morao da je slušam kako bugari u sred gradskog groblja, nego mi se još i u kuću uvrzla! More begaj, đavo da te nosi, i ćuti kad ti kažem!
