Почети јебање у здрав мозак својом причом.
Не може се проговорити од те особе цијело вече, на сваку реченицу он има реплику, а на сваку своју реплику тражи процедурално као у скупштини, а на сваки додатак, има додатак приче.
Ноћ кад се узме микрофон бива само његова/њена, и остали су принуђени на његове/њене приче то вече.
Нема прекидач, нема спаса...
А: Е, шта ћемо за сју...
Б: Људи, данас сам био на факс, и замислите дошла мени професорица и пита ме како нисам урадио домаћи на вријеме, него га сад предајем, јаоооо.
А: Добро, брате, сачекај да видимо шта ћемо сјутра.
Б: И замисли, каже ми још да ће да ми одузме тај један бод за домаћи!
А: Оке, него што ћемо ми...
Б: Каква крава, не могу да вјерујем, па говедо од жене.
А: Ајде, јеб'о те пас, узео си микрофон ноћас, не може се проговорит' од тебе, коњино монголоидна, ајде емигрирај!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
rođen za portparola :) +
Ја сам овај добри што не кења :)
Фино :) +
ovo je pravo dobro... svaka ti dala đetiću :)
Овај ми се израз свиђа, нисам га пре користио, сад хоћу. х)
+++