Vađenje pasoša

Jutros vam ja odem, dragi moji Vukajlijaši, da vadim pasoš. Prozovu mene oni(nakon 4 sata čekanja), i odem ja unutra. One štampaju nešto, završavaju prethodnu stranku, i ispadne onaj plavi ulaz za štampač iz jelte, štampača. Malo starija radnica(čitaj: matora krvopija) na to reče:''Ovaj štampač se pokvario, zovite šefa!''
I nakon dvosatnog raspravljanja s njom i sa šefom da štampač nije pokvaren, ja revoltirano uzmem ono plavo i ubacim ga opet u štampač. Nakon što je ''proradio'', na isti način se i skener otisaka ''pokvari''. Opet sledi rasprava o ubacivanju priključka. Nakon što i to uradim, odem u kabinu da me slikaju. Molim se Svetom Spamujilu Vukajlijaškom da opet nešto ne krene po zlu. I zamislite, ne krene. Po izlasku iz kabine u sebi im psujem sve po azbučnom redu, šta mi god padne na pamet, i gunđajući izlazim iz kancelarije sa kiselim smeškom na licu. Potom na sav glas psujem po istom postupku. Onda me obuzeo osećaj olakšanja znajući da sam završio za narednih pet godina. Tako se završila ova ''avantura'' i ova definicija.