Vajninger je bio bečki filozof, napisao je delo 'Pol i karakter' u kome je kroz 600 strana knjige pokušavao da udje u srž ženske psihe. Sve bi to bilo okej, da Vajninger nije bio dvadesetogodišnjak koji nikad nije ušao u srž ženske pičke, odnosno, nikad nije jebao. Navodno, bio je previše intelektualno i duhovno uzvišen za jednu tako primitivnu i životinjsku radnju kakva je seks. Dakle, asocijalni mladić bez ikakvog iskustva sa devojkama mislio je da zna sve o ženama. Neki njemu slični su ga smatrali genijem, običan narod ga je smatrao lelemudom, licimurom i seratorom, a psiholozi su ustanovili da boluje od histerije. Sve je eskaliralo njegovim samoubistvom u 23. godini života.
Obična večernja bleja:
-Žene su kurve, vole da se jebu. Ne poznaju duhovnu stranu uma, njima je sve fizički i seksualno. One podsvesno žele da ih poniziš, da im...
-ALO, STANI, šta sereš ti? Ti ćeš nama da pričaš o ženama, znamo se svi od malih nogu i provereno znamo da si nevin, čak štaviše nikad se nisi ni poljubio sa devojkom.
-Haha, ko, ja? Pa retarde ja sam mogao da imam na hiljade i hiljade pičaka, SAMO DA SAM HTEOO. Ja znam sve o ženama, SVE, mogu sad da pojebem u roku od pola sata bilo koju, znam im sve cake, ALI NEĆU. Neću jednostavno.
-Hahaha čuj retarda, pa naravno da bi jebao da možeš, u stvari si asocijalni debil, čudak, ne znaš da kominiciraš sa ženama a kamoli nešto više o njima. Pusti nas tvoje filozofije.
-Vi to ne kapirate, genija niko ne razume... Shvatite da su žene primitivna bića, alo! Čemu jebanje? Čemu taj životinjski nagon?
-VAJNINGERU ODJEBI!!!
