Pripadnici treće generacije srpskih gastarbajtera, onih koju su svoju zabačenu selendru napustili sredinom sredamdesetih, ne bi li stečenim kapitalom od čišćenja govana po raznim ustanovama podigli sprat više od komšije.
Ime dedino, bujno i besno, vaspitano "Ako sam se ja mučio, ti ne moraš" filozofijom, izrazito patriotski nastrojeno, bez obzira što ime vukojebine iz koje potiče izgovara kao urnisana Britanka "Ja volim kurac", u društvu domaćina na "Egzitu".
Hodajući treš koji je u stanju da iskenja nerealne količine fekalija, dok ljudima u matici objašnjava kako je njima dobro, a njemu šatro njesra, skupo i nema se. "Retko idem u provod jer je pivo deset eura" fazon, al' zato kad se jednom u četiri godine prošeta do dedovine, kinta koju za vikend spiska na "Džeka", roštilj "Kod Gileta" i muziku pod šatorom, tražeći četničke pesme, prevazilazi mesečnu zaradu mučenog građevinca koji je na vrelini sunca poprimio boju prekvarcovane srednjoškolke za maturko veče.
- Svidža mi se ovde, mada ne bi mogo da živim. Ću dodžem opet naredna godina i ću ti donesem "Nutela". Znaš ti šta je to? Ima to ovde?
- Nema, brate. Mi ovde na 'leba mažemo samo kozji sir, kusamo kiselo mleko, a u palačinke mećemo orahe i med, pod uslovom da nađemo u šumi.
