To je san o moćnoj tradiciji i uspostavljanju hijerarhije vrednosti, to jest želja da se hoda pogodnije, ugodnim ali i jednoličnim asfaltom, umesto pašnjacima, šumom, klisurom i planinskim prevojima. Jer Evropa je komfor nasuprot znoju i muci; praznina i jalovost umesto duhovnog bogatstva i duševne usplahirenosti. Evropa je sinonim kulture; Balkan je oličenje slobode. Zato Evropa podseća na lepotu pripitomljenih, što će reći, korumpiranih domaćih životinja, dok Balkan još uvek zasenjuje neosvojivom, nedokučivo divljom lepotom zveri. Evropa se uljuljkuje snom o večnosti; Balkan sagara ognjem prolaznosti. Pojedinac, razapet je između besciljnosti amorfnog življenja i neminovnosti fizičkog umiranja (Balkan), i iluzije o večnosti balsamovanja lepote mrtvog kristala (Evropa). Između životnog pakla i pustinje savršenstva.
