
Врло гадна ствар. Најчешће је везано за школу,али може бити и за друге ствари. Ствар је у томе,да родитељи никад,ама баш никад нису задовољни. Када урадимо нешто добро,они су у фазону ''лепо...'',и ретко похвале своје дете,али када урадимо нешто лоше,одмах пљуште критике,како смо лењи,безобразни,дрски... Укратко,они гледају само мане своје деце. Барем тако изгледа...
Најчешћи пример-школа:
Лоша оцена:
Мама: Срам да те буде,какве оцене имаш! Види Николу,све четворке и петице! Срамото!
Добра оцена:
Дете: Мама види,добио сам бољу оцену него Никола!
Мама: Ма бре,мене не интересује Никола,мене интересујеш ти!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
'Оће људи да будеш најбољи међу најбољима :) +
Eeee taj rad taj rad,svaka cast za primer.
Čiča defka nije loša. E sad, pozabavi se malo razmakom posle zareza i tačke i trudi se da ubaciš malo zrelije i upečatljivije reči i rečenice i biće okej. Mogao bi malo i da linkuješ, nije na odmet. Eto, moj mali savet. Tek si počeo tako da polako, ući ćeš u fazon ako budeš čitao ove kvalitetnije autore :) +
Фала курцу, ја немам 'ваких проблема...