
Оних два до три минута који вам трају милион година. Обично се догоде када у журби улетите у продавницу да купите жваке, а испред вас бакица, стара колико и Библија, чкиљи кроз пепељаре на њеног глави не би ли погледом нашла рахтлук од ораса негде на полици иза не љубазне продавачице. Када га најзад опази, потребна је читава вечност да дигне стару изнемоглу руку и кажипрстом покаже на њега, а затим још једна вечност не би ли изговорила: "Додај ми де ћери онај тамо од ораја".
Када производ дође у бакицине руке, потребна је још једна вечност не би ли она погледала кутију у коју је рахтлук спакован и још једна вечност да схвати да је производ направљен у "Крашу". Пошто је преживела све српске ослободилачке ратове, као прави патриота, враћа рахтлик продавачици . Још једном погледом покушва наћи исти производ у полици, али онај који који није направио "Шваба, Шокац или Маџар". После још једне вечности схвата да неће пазарити у тој продавници, купи свој стап и врећу и лаганим кораком излази из продавнице и одлази у непознатом правцу.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.