
Исто као и хришћанин у џамији, или геј у харему. Нешто што је могуће да се појави, али нема никакву сврху на том месту. Не може уживати у садржају, не може убирати плодове. Нисмо сигурни како да му удовољимо (да не кажем помогнемо). Мада, у суштини, требамо бити задовољни таквом особом, јер на њу никакав труд или новац нећемо потрошити.
Лик приводи рибу гајби:
- Е, да видимо чиме да те послужим... Хоћеш чипс?
- Нека хвала, не једем слано.
- Ахам, добро, имам и неку тортицу, ручни рад.
- Немој, на дијети сам.
- Добро, хоћеш сок?
- Нека, само чисту воду пијем.
- Човече, осећам се као да ми је дошао вегетаријанац на свадбу. Толико тога на столу, а она се ухвати само за зелену салату...
Али, добро, сва срећа па не доноси само храна уживање...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
На основу истините приче...
roki, ti poče da pišeš u zadnje vreme
+++
Хвала, хвала. Па у ово мало слободног времена одвојим мало за Вуку, што да не...