Ili popularno rečeno - crkvenjaci. Poslednjih godina dosta raširena pojava na našim prostorima. Uzrast je nebitan, ali ih sve krase slične osobine. Stariji su često bili najistaknutiji komunisti, a danas proslava ''njihovih'' krsnih slava traje po tri dana, a za vreme posnih slava se služi mrsna hrana. Božije ime uzimaju u usta kako im volja, prvo se kunu u njega, a onda ti njime kunu porodicu. Mlađe generacije idu u crkvu, često pod prisilom roditelja (bivših komunista). Većina njih u crkvu ne zna ni ući kako treba, o ponašanju da ne govorim, ali bitno je da se roditelji hvale kako su njihovi potomci pravi vernici. Bibliju verovatno nikad nisu videli, a većina činjenica im je apsolutna nepoznanica. Molitve ne znaju, Simbol vere i Deset božijih zapovesti ne treba ni spominjati. Dosta njih ipak nauči nevedeno da se pokaže pred veroučiteljem i gostima koji dolaze kod njihvoih roditelja, takođe istaknutih vernika. Iako znaju ova pravila, ne pada im na pamet da o njima razmišljaju, kamoli da ih se pridržavaju.
Bog će kazniti svakoga ko ne posti čitav post, ko ne ide u crkvu, ko ne pomaže istu, a njih koji druge mogu kleti, raditi beskrupulozne stvari će nagraditi jer čine maločas navedene stvari. Vređaju se kada neko spomene boga u negativnom kontekstu, a kada ga oni opsuju nekoliko puta u danu to se oprašta, jer ''svima se omakne''. Isti ti istinski vernici bi opet bili najvredniji članovi partije i ponosno bi mahali crvenim knjižicama da se komunizam vrati.
Izuzetaka, odnosno pravih istinskih vernika, naravno ima. Iako sam ateista, poštujem vernike koji zaista veruju u boga, i trude se da žive po biblijskim pravilima.
