Kada teraš inat entropiji, pa potraješ duže nego važenje garantnog lista, onda si uspeo kao kućni aparat. Kada premašiš trostruko garantni period, onda se već sumnja da hoćeš da pomutiš Obodinovu slavu. A kada si tu celog mog dosadašnjeg života, bez obzira na kvalitet tvog rada mogu ti reći da si član porodice. Zamenila si neku staru mašinu, oko godinu dana pre mog rođenja. Zapravo, pre nego što sam začet, što te stavlja rame uz rame sa svim ostalim uređajima koji su od mene stariji.
A opet najmlađa od njih. Tiki se tu, u kupatilu nalazio mnogo pre tebe. Ionako je nezanimljiv. Nema pregrade i fiokice koje se mogu otvarati. Sećam se koliko sam samo plakao jer si mi pocepala čarapu na Super Maria, oprostio sam ti. Oprostio sam ti i onaj iznenadni bazen, u koji si htela da pretvoriš kupatilo. Bila si najživahniji od svih uređaja, volela si da se šetaš. Da se igraš majstora i da obijaš pločice sa zida. Sve ti je oprošteno bilo. Ti nisi imala nikakve posledice odvikavanja od Kalgona, jer nikada i nisamo to sipali u tebe, kamenca nije bilo. I dan danas nema kamenca, iako je srednjebanatska voda prepuna istog. Majstor si svog zanata i odajem ti svu počast.
Besprekorne majice, pantalone i ostala garderoba ne duguju svoje savršenstvo tamo nekom Meriksu ili Duelu. Mislim da bi ti mogla to i bez praška da perfektno opereš. Čak i onda kada si ostala bez pumpe za vodu, ti si i dalje radila, lupala i blokirala vrata od kupatila. Znam ,jednom sam se za malo uneredio zbog toga ali ti opraštam i to. Samo ti radi svoj posao, i ne brini ništa. Svaki trud se isplati. Žao mi je samo što retko koji majstor ima rezervne delove za tebe. Ma, ti ionako radiš bez pola delova.
- Ćale, opet fali čarapa!
- Ma pusti je... Mora i ona malo da dane dušom, znaš da voli...
- I to što kažeš... Neka je. zaslužila je.
