Ljudi pamte loše trenutke, nekad dane, a ja više ni godine ne brojim. Sve one sitnice, sve ono što je vredelo, kao da mi je neka tuđa ruka pokrala. Samo osetim u grudima, kako se nešto nadima i plače, kako me nešto zove, a ne znam ni gde, ni kamo. Kao da svima više značim, nego sebi, a bogami, ni kod drugih nisam na nekoj ceni. Al ne prekidajte slavlje, zbog čoveka koji se nikad nije srećan nasmejao. Veselite se, al ostavite mene.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
idi u kurac,opet počinješ...+
idi bre u 3 lepe....
+
nije do mene, da ti vidiš kakav sam ja zadnji poster izbacio, sve će ti biti jasno :/