
Шамарчина коју преци користе као последњи аргуменат у расправи са потомством. Онај аргуменат који истиче небитност мишљења потомства, под претњом употребе даље физичке силе, старији је, јелте, по дифолту и мудрији.
Син: Ма дај бре ћале, немој да се зајебавамо, где ћемо бре у Бразил са овом екипом?
Ћале: (фљус) Слушај мали, да те више нисам чуо да пљујеш по Михи да те не бих усрао од батина, шчуо? Кад је Миха објашњавао жабарима левицу тад си ми ти сврбео муда.
Унук: Деда јел' ти то мене зајебаваш да си рокн'о три Немца једном каменицом?
Деда: (фљус) Ти ћеш мени зајебавам...
Праунук: Деда, искрено да ти кажем, ми ништа не би направили на солунском фронту да нам није било Француза.
Прадеда: Миле! Миле 'оди 'вамо!
Деда: Кажи тата?
Прадеда: Удри мангупу малом шамарчину, ја не мерем од реуме.
Деда: (фљус)
Прадеда: Оно ће мени Французи...
Унук: Е јебем ти вето да ти јебем вето!
Мајка: Какав је то речник? (фљус)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Прва дефка. Сплу и нека је са срећом.
Nisu uopšte imali ograničenja, veto su mogli kad god su hteli. +
Bravo za prvu defku.
+++
Odlicna stvarno, jos i prvenac.
Odlična ako nije prvenac-duplenac. +
Ово што каже Сејо=)
+++
Čiji si ti d... Ništa. +
Odlicno!Samo tako nsastavi.