Opaska matoraca, kada se "neki novi (uglavnom njihovi) klinci", uporno trude da ih zavrnu na sitno, nešto slažu, sakriju ili glumataju ludilo odraslog života. A tim klincima je toliko teško da shvate koliko su providni i provaljivi, kad najave da će spavati/učiti kod druga/drugarice, da povraćaju zbog pokvarene pljeskavice i da su popili samo dva piva. Zar je moguće da taj matori ćale, slepljene guzice za TV-fotelju, koji između brkova i naočara večito mumla neke izmodele psovke, i koji redovno zaspi u 15. minutu utakmice, zna kad ste pušili, šta ste pušili, gde ste pušili, kako, zašto i kome? To što nam je zamišljanje perverznih igrica naših matorih ravno uništenju našeg libida, ne znači da smo mi njihovi revolucionarni izumitelji. I to što smo smislili dobru laž, ne znači da su oni toliko gladni da je progutaju. Oni nas samo, pod izgovorom poverenja, kontrolisano puštaju da sami čuknemo glavu o neko drvo i napravimo po neku čvorugu za suvenir.
- Majko, ja ću večeras posle grada da spavam kod Mileve.
- Aha, dobro, samo nemojte mnogo da pijete.
- Mhm... Dobro, aj' ćao!
- Ćao, i pozdravi tu Milevu, i koristite kondom, nemoj posle da mi se žališ kako nisi spremna da podižeš žgepče, koje će da te laže ovako kao ti mene.
Mileva!Žgebče hehe!+