Najlepši naziv za deo grada. Parče prirode u masi betona i asfalta. Reko' bi čovek da je lepše od vrtova francuskih dvorova i skladnije od japanskih parkova. Zvuči uzbudljivije od džungle.
Viline Vode su industrijska zona Beograda : parče betona obogaćeno smogom. Područje je isparcelisano, ograđeno i izgleda ko da ga je sam đavo zaposeo: red sumornih skladišta-red veleprodaja, ulice izrešetane od teških kamiona, diskretno obeležen pružni prelaz (jedan ima čak i rampu), ponekad se nabasa na saobraćajnu policiju.
Ispod pančevačkog mosta se vikendom prodaju mamci za ribolov, u gluvo doba se spoturaju pijanice, tu i tamo po neka kurva u penziji. Ranom zorom zaposlen svet pretrčava sa voza na bus...
Nekad, dok je postojala industrija mesa (Bimes, takonekako), sve je bilo začinjeno nepodnošljivim smradom crkotine.
Đavolje Vode, to je prikladniji naziv.
