Stihoklepac i kompozitor novopečenih kafanskih narodnjaka, od kojih velika većina treznih ljudi dobija transfer blama. Uglavnom se sastoje od neke osnovne tematike i nabacivanja rima koje tek načelno imaju neke međusobne veze. Stoga je i tajming interpretacije ovih remek-dela veoma bitan: pesme se moraju izvesti malo pre fajronta, kada su svi gosti već mortus pijani (po mogućstvu ispod stolova), te nemaju više ni u naznakama mogućnost bilo kakvog analitičkog tumačenja tekstova.
A: E, batice, što imam novu pesmu za noćas, pazi, krećemo iz C...
B: Sine, jesam ti rekao da je komponovanje moje zaduženje!?
A: Batice, ali...
B: Ti meni lepo reci o čemu je pesma, a ostatak prepusti meni.
A: Pa ništa, batice, znaš onog mog ortaka Envera što je odselio za Amerike, pa se ne javlja već tri meseca, i sa Fejsa sam ga obrisao. Pa sam mislio...
B: Čekaj, čekaj... (pipka harmoniku, nešto piskara po papiru. Nekih 10 minuta kasnije) `Armoniku u ruke, pa cepaj iz Ef, ja ću da ti otpevam:"Moj se drugar Enver
Odselio u Denver
Još mi nije pis`o
Pa sam ga obris`o"
To ide dva puta, pa kaže:
"Moje srce uhvatila tuga
Zbog mojega najboljega druga
Dugo mi on ništa nije pis`o
Ni dal` pati, ni dal` je" dramska pauza "pokisooooooooooooo"
