Stari automobil. Krntija. Kršina. Verovatno nepopravljiv ali budući da je vlasnik emotivno vezan za njega, ne želi da ga da na otpad. Voli da mu je stalno pred očima, da ga pogledne ujutru i uveče, možda čak i da ga dodirne kad god prođe pored njega i seti se starih dobrih vremena koje je proveo vozeći se u njemu. Taman posla da ga na otpadu neki nepoznati ljudi raskantaju i da njegove delove razvlače raznorazni nikogovići...
Ali, pošto vlasniku istog ukućani redovno zvocaju ("Kad ćeš već jednom da skloniš ovu krntiju iz dvorišta?!?") on svakoga dana umesto odgovora blago odmahne rukom i smišlja u koje bi korisne svrhe mogao da iskoristi svog ljubimca da ga više niko ne bi gnjavio. Samo je pitanje dana kad će da padne rešenje...
Tako dobijamo stare, nepokretne automobile, koji često nemaju ni točkove ni felne ("Doš'o onomad komšija Mića, treb'o mu točak za Renova") ali imaju brojne teško smišljene, zanimljive i kreativne namene. Nastavljaju svoj život u nekoj drugoj sferi postojanja.
Kao skladište za ogrev. Kao rasadnik za zelenu salatu. Kao pilićarnik. Kao saksija za Slavkino cveće. Kao zgodno mesto za držanje raznoraznog alata. I mnoge druge namene u zavisnosti od vlasnikove maštovitosti.
Ali ostaje u dvorištu!
