Opis izuzetno tolerantne osobe. Takozvani otirač za noge. Čini se da na neki čudan, uvrnuto-mazohistički način on zapravo voli, čak i uživa u tome što ga trpaju i nipodaštavaju. Kao i svaka visokoturažna mašina, može podneti mnogo. Može da se gazi i tera u ''crveno''. Ali, ima i on limita. Dok trpi, trpi muški, al' zato kad prokuva, brajko bolje da mu nisi u blizini.
-E jesi vrag Zorane, moram ti priznati. Al' nećeš se prijatelju glave nanosati, pazi šta ti kažem.
-Što bre tako da mi kažeš, Radenko?
-Kako bre brate što? Celom selu se hvališ kako pamprčiš Perinu ženu, onu mesnatu Višnju, pa saznaće čovek. Jes' da je on kerov kurac, al' brate, pazio bih se ja na tvome mestu.
-Šta bre Pera? Hehej brajko moj, pa zna on. Da ti pričam. U'vati on mene i Višnju jednom, kaže ajd' nije strašno, razume. U'vati nas i drugi put, već mu nije bilo svejedno. Kod trećeg puta, vide čovek da nema gde više, pa nam se pridruži.
-Ne pričaj! Lažeš ili...?
-Ne bre prijatelju Radenko, 'de bi ja tebe.
-U sunce ti, on prava visokoturažna mašina.
-Da znaš da jeste, dok smo prcali Višnju obojica, trsio je k'o sivonja jedno, pa ima sat, sat i po. Višnja ne mogaše više, a on se za'uktao.
-Ma ne bre to, nego kako svoju ženu da deli... A kažeš, zahuktao se, a? Pa on bre mogao i tebe da nategne prijatelju, hehe... Imao si sreće, ćuti.
-Pa i nisam baš... Par puta, u žaru trenutka, ono, kako sam ja bio dole, on gore, a Višnja u sendviču, promašio metu par puta, ako me razumeš...
-A?
-Ništa, ništa. E moram kući da krenem, počeo da me opet boli donji deo leđa, moram da stavljam 'ladne obloge, znaš.
-A jes' vidi stvarno, pa vidim ja da hodaš kao posran, da ne kažem jeban, hehe.
-A zajebavaš, a?!
-Ma jok bre Zorane, bolje i to nego da si glavu izgubio...
