Vještina konobarisanja

Зар је и за то потребна нека вјештина- питаће се неупућени, они који никада нису имали прилике да се сретну са овом врстом посла. Е па има, читав један спектар зајебаних психо-физичких цака и фора које се продају муштеријама, све у циљу искамчавања понеког динара од шкртијих, зловољнијих, сиромашнијих...Она мањина људи која себе назива џековима, свеједно ће вам дати бакшиш јер им то даје додатни осјећај висине и надмоћи. Ови други су проблем.

Вјештина се једним дијелом састоји из фолирања доброг расположења, уљудности, чак и понизности. Да муштерија осјети да је, без обзира што је дошла само на кафу и у џепу има пара једва за рачун, у том тренутку боља и вриједнија од вас. Такође, потребна је одређена пристојност у облачењу и хигијени, што код муштерије изазива осјећај чистоће и сигурности.

Трећа и можда најбитнија ствар је однос са новцем. Не смијете никада бити усхићени бакшишем нити огуглали на њега, већ уљудно захвални. Дакле, бакшиш није и никада неће бити нечија обавеза и нико не мора да вам га да. Увијек, али увијек, морате имати довољно ситног новца да муштерији вратите кусур. Такође, мора да се поштује основни постулат конобарисања - кусур се увијек враћа од највеће новчанице.