setio sam se da ima nesto gore od toga da ti neko prepricava dozivljaje iz vojske.
to su slicne price sa civilnog sluzenja vojnog roka .
Vojničke priče -
Vojničke priče su najneverovatnije priče koje se mogu čuti, neke su interesantne, a neke veoma dosadne.
Postoji grupa ljudi koja ih konstantno priča, u svakoj prilici, za njih ne postoje druge priče. To su oni koji ništa zanimljivije u životu nisu prošli osim vojske, i sve smaraju sa svojim istinitim ili izmišljenim vojničkim pričama.
"Ustanem ja noću da šoram, kad ispred mene istrča pacov veliki kao prase, i ulete u čučavac! Posle toga nisam smeo tu da idem u wc!"
"Od kad sam video da metlom mešaju kupus salatu, više uopšte ne jedem kupus!"
"Na vežbi smo gađali kravu preko brda iz topa... i posle pojeli."
"Jeo sam konzervu koja je starija od mene!"
Ekvivalent lovačkim i pecaroškim pričama,s razlikom što im se bezrezervno veruje,nemogu se proveriti,razvijale su se u sladu sa vremenom iz kog potiču.
A kako vreme prolazi ulaze u legendu,jer nema ko da ih prenosi.
1389.Ko ne došo sutra na Kosovo ,od roda mu ništa ne rodilo...
1804.Eto mene vama,eto nama rata s Turcima
1918.Ako neznaš šta su muke teške,probaj preći Albaniju peške.
1945.Druže Tito Srbi tebe lažu,oni vole Đenerala Dražu.
1991.Ratni huškači,strani plaćenici,domaći izdajnici....su napali goloruke.....(upiši po volji)
1999.Građani čestitam vam mir,i još jednu veličanstvenu pobedu....(?!)
2000.pa nadalje:Tata je sine menjao pelene najbrže u celom gradu,a tek što je pazio decu u Radosnom detinjstvu.
Cuvene i na daleko poznate legende iz doba kada je neko sluzio vojsku. Na pocetku su to bili samo neki sitni ili anegdoticni dogadjaji ali kao i svaka prica, vremenom budu nadogradjivane, sve dok ne stignu do neslucenih razmera zbog kojih je cela armija mogla biti ugrozena...
1. pricanje :"Brate duvao je neki vetric..."
2. pricanje:" Brate duvao je neki lud vetar..."
3. pricanje :"Brate tukla je neka oluja..."
4. Pricanje :"Brate, to je taka mecava bila! Nosilo je krovove sa stacionara a ja i onaj Krljo se skupili u strazarnici...mmrrrrtvi pijani...booli nas uvo za sve.."
U slobodnom prevodu, price koje apsolutno nikoga ne zanimaju, a opet se ponavljaju iz dana u dan. Cesto se desava da stariji ljudi (cale) svaki dan imaju neku novu neopisivu avanturu.
E, a kad smo ja i neki Ozren iz Splita dobili kazneno zbog...
Priče koje su zanimljive isključivo pripovedaču. Od lovačkih i ribolovačkih priča razlikuju se uglavnom po tome što ih je mnogo više. Devojkama ih pričaju isti oni likovi, koji im prepričavaju kada su se sve u životu napili i koliko su tom prilikom povraćali.
Ja: "Jesam vam pričao šta mi se desilo u vojsci?"
Ortaci: "Smaraš."
Ja: "Al' bio sam za vreme bombardovanja..."
-----------------------------------------------------------------------
U tom trenutku dolazim do gorke spoznaje da nema više nikoga u mojoj blizini.
Ono što su lovačke priče za lovca, to su vojničke priče za vojnika. Svi znamo da su se odigrale nekada u prošlosti, ali niko zaista ne vjeruje da je sve bilo tako kao što nam pričaju. Osim što često predstavlja ustanovu za razvijanje psihičkih i fizičkih sposobnosti, vojska je nekada služila i za:
1) Zastrašivanje;
2) Razvijanje " hvala Bogu što sam žensko" osećaja.
1) Milutine, idi bre kači taj plug i ori tu zemlju, nemoj da zovem komandira da mu kažem da si sam sebi umnjake povadio!!! Radi bre nešto!!!
2) Spomenka, sunce ti jebem, ništa ne radiš celi dan, samo sediš, idi bre napolje, pomozi mami da napoji krave!!! Joj, imaš bre sreću što si žensko pa ne moraš u vojsku, al' ja bih tebe poslao malo tamo, pa da se naučiš reda!!!
Spomenka( u sebi) : O, blago meni. Životni san mi se ispunio. Živim u vukojebini, čuvam 20 krava, udaću se sa 16, rodiću 5 dece, al' zajebi, bar ne moram u vojsku.
+ U vojsci je uvek -20, vežbe su uvek u 2 posle ponoći, komandir je uvek neka iskompleksirana budala koja muči sve odreda, a očevi i stričevi su nam bili najveći frajeri u kasarni, koji su, pored toga što su dnevno prali 300 plastičnih tanjira hladnom vodom i sa samo jednom šoljicom deterdženta, ribali klonje četkicama i trpili torture nadređenih, opet izrasli u divne očeve i muževe.
Svaki vojnik ih ima najmanje 1000 i kada dodju kuci na odsustvo samo se smeju tim situacijama i ne mozes ih zaustaviti, a kada ih pitas kako je u vojsci svi kazu da je odvratno
Uglavnom se pričaju ljudima koji nisu služili vojsku jer oni ne znaju kako sve tamo funkcioniše pa samim tim pripovedač može da izmišlja i laže bez rizika da u toj laži bude otkriven.
Takođe se pričaju u društvu kada se tu nađe neki junak koji je svoj dug državi odužio civilnim služenjem vojnog roka kod koga takodje postoje velike šanse da poveruje u te bajke.
Da budem iskren i ja pričam priče iz vojske ali one realne, manje zanimljive.
-E moj ti, vojska je škola života! Ti koji si u staračkom domu služio nikad nećeš znati kako je to kad na minus 368 stepeni daješ mrtvu stražu na karauli ''Crnokosa baba''
365 dana služenja vojske a 789 dana straže. A da ne pričam da sam dužio mitraljez sa 8000 metaka, zolju, 36 ručnih bombi kao i tenk t-34 iz drugog svetskog rata ali modifikovan i unapređen. Otišao sam u vojsku sa 195 kilograma a vratio sam se lakši za 296 kilograma pa ti vidi...
-Hajde bre Rambo ne seri, meni je vojni rok protekao u obuci, održavanju i čišćenju kruga. Imao sam dve straže po 7 dana, nekoliko bojevih gađanja i to je to. Lepo druženje, upoznao sam dosta različitih ljudi, od nepismenih do doktora. I dan danas se čujemo i ponekad vidimo. Dopala mi se ta jednakost koja tamo vlada, tamo smo svi vojnici bez obzira na obrazovanje, rasu ili veru. I zato ćuti, nemoj da lažeš više.
... retko se jos ko bavi time.... bilo je jacih dogadjaja posle vojnog roka. A kako stvari stoje, ovog vremenskog prostora vojnickih prica nece ni biti. Ukinuse (pravu) vojsku a sa njom i sve njene price.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.