Mnogo mi se sviđa. I više od toga. Ona ima ono nešto što meni treba. Fina je. Samo što neće da priča sa mnom. Tačnije, pravi se da neće da priča sa mnom. Al' mi se mnogo sviđa. I stvarno bi mogla malo manje da se pravi, a malo više da priča. I ono, mogla bi da se malo nasmeši. Ništa ne košta a puno znači. Naravno, sve to, al' da i dalje igramo ove naše igrice. Ono, ja 'oću a ona neće, pa ona neće a ja oću. I tako, odlučio sam da je jednom uhvatim na prepad, odvedem u planinu, i da tamo živimo srećno do kraja života. Mog, jer bi me verovatno ubila za dva dana. Ma voli ona mene, samo se pravi...
Ovo se samo donekle odnosi na mene. Jer sam ja, ipak, fino porazgovarao sa crvenom Majom. Ko zna, možda je jednom i za ruku uvatim. A ako stvari postanu baš, baš ozbiljne, valjda ću moći i u obraz da je poljubim.
