Volim bele, ali vrele

Још једна парола, против наметнутих стандарда данашњице. Противљење ставу просечног мушкарца, да је једно вече са мелескињом, тамнопутом, кварцованом, или црнкињом, боља од ротирања свих ученица из одељења четврте године средње школе, смера медицинска сестра-техничар. Не, није боље, јер не греје сунце туђег неба као што греје наше сунце, најслађи је плод крушке која је родила у дворишту иза куће, а свежа погача је боља од загорелог тоста.

Како је за просечаног мушкараца жена тамног тена егзотика, апстракција, и афродизијак, сматра је идеалним поклоном упакованим у још лепшу фолију. Она је за њега, оно што је отпуштеном раднику "Срболека" износ од девет хиљада динара, само конпресован у новчаницу од сто еура, што му додаје посебан сјај и шмек. "Црнкиња, брате" је за лика из локалне кладионице, предзградног блејача или радника на трафици, исто што и титула султана за Изногуда, ангажман у Украјини за фудбалера прве лиге Србије, прелазак цензуса за чланове Грађанског савеза Србије, и семе за гладну птицу. Горе наведени парола, представља став оних који се диве предивним, али и приступачнијим "Снежанама".