Početak vožnje počinje već kada se trebate roditi, dok ste u stomaku. Tada doktori u žurbi guraju u bolničkim kolicima vas i vašu mamu. Štaviše, toga se ne možeš ni setiti, jer si još bio u majčinom stomaku. Napunivši već nekoliko dana-meseci, počinjete da se vozite kočiji, nazvanoj kolica. Tu ste se osećali bezbedno i bolelo vas je jajO o svemu, jer tu je uvek neko ko će vam dati da jedete, gura vas, možete da spavate kad god poželite. Posle godinu, dve, već počinjete da koristite dečiji trocikl, jer još na dva točka ne znate voziti. Uz neizmernu pažnju roditelja ili familije, i ovde je neko ko će vas pogurati, kada vi to ne budete mogli. Kada već počinjete da razmišljate bolje, razumnije i sami o sebi, to već prelazi granicu od preko šest do sedam godina. Tada već počinjete svesniji. Tada prelazite da vozite prevozno sredstvo nazvano bicikla. Neki čak koji sebe smatraju facama, kreću da voze skejtbord.Biciklu ili skejt ste vozili do prestanka puberteta, jer po današnjim zakonima nije mogu voziti motorna vozila ispod osamnaest godina. Dakle, sledeće vozilo vam je motor, jer taj period vam je najludačkiji. Sledeći period, od oko dvadeset pet godina, sa završenim faksom, i zapošljenjem prelazite na automobil, jer ste već počeli mnogo više da razmiljate o daljem životu. Tada krećete da tražite svoju srodnu dušu. Posle par godina zabavljanja, uz ozbiljnu vezu, želite da imate potomke. Mirnim tokom, uz stalan posao, i brigu o svojoj deci, svoj život živite lagano do svoje šezdesete godine. Tada već niste sposobni da izdržavate, a kamoli da vozite svoj automobilčić, jer vas godine izdaju. Svoj auto dajete svojoj deci, koja već tada nisu deca. U ovim godinama, vam je već potrebna nečija nega, jer da sami radite neke teške stvari, ne možete. Dok ulazite u još veću fazu starenja, i hodanje vam je otežano, koristite pomagalo, čisto onako da bi se barem malo kretali, zbog zdravlja. Kada dođe kraj, uz dužno poštovanje svih prijatelja i familije, odlazite mirno, u mrtvačkim kolima. Na dalje, više nema vozila, jer vaša duša izlazi iz vas i nemoguće je voziti bilo šta. Ustvari, možda je i moguće, ali u raju, jer niko od pokojnika nije mogao da nam ispriča dalji tok vožnje..
Ima jedna sličnost sa ljudima i vozilima. Sličnost je ta da i kada se nešto pokvari na automobilu, taj kvar može da se popravi, ali i dalje ostaje rana i sećanje na to.
Toliko..
