Vožnja predstavljena kroz godine tokom života

Почетак вожње почиње већ када се требате родити, док сте у стомаку. Тада доктори у журби гурају у болничким колицима вас и вашу маму. Штавише, тога се не можеш ни сетити, јер си још био у мајчином стомаку. Напунивши већ неколико дана-месеци, почињете да се возите кочији, названој колица. Ту сте се осећали безбедно и болело вас је јајО о свему, јер ту је увек неко ко ће вам дати да једете, гура вас, можете да спавате кад год пожелите. После годину, две, већ почињете да користите дечији троцикл, јер још на два точка не знате возити. Уз неизмерну пажњу родитеља или фамилије, и овде је неко ко ће вас погурати, када ви то не будете могли. Када већ почињете да размишљате боље, разумније и сами о себи, то већ прелази границу од преко шест до седам година. Тада већ почињете свеснији. Тада прелазите да возите превозно средство названо бицикла. Неки чак који себе сматрају фацама, крећу да возе скејтборд.Бициклу или скејт сте возили до престанка пубертета, јер по данашњим законима није могу возити моторна возила испод осамнаест година. Дакле, следеће возило вам је мотор, јер тај период вам је најлудачкији. Следећи период, од око двадесет пет година, са завршеним факсом, и запошљењем прелазите на аутомобил, јер сте већ почели много више да размиљате о даљем животу. Тада крећете да тражите своју сродну душу. После пар година забављања, уз озбиљну везу, желите да имате потомке. Мирним током, уз сталан посао, и бригу о својој деци, свој живот живите лагано до своје шездесете године. Тада већ нисте способни да издржавате, а камоли да возите свој аутомобилчић, јер вас године издају. Свој ауто дајете својој деци, која већ тада нису деца. У овим годинама, вам је већ потребна нечија нега, јер да сами радите неке тешке ствари, не можете. Док улазите у још већу фазу старења, и ходање вам је отежано, користите помагало, чисто онако да би се барем мало кретали, због здравља. Када дође крај, уз дужно поштовање свих пријатеља и фамилије, одлазите мирно, у мртвачким колима. На даље, више нема возила, јер ваша душа излази из вас и немогуће је возити било шта. Уствари, можда је и могуће, али у рају, јер нико од покојника није могао да нам исприча даљи ток вожње..

Има једна сличност са људима и возилима. Сличност је та да и када се нешто поквари на аутомобилу, тај квар може да се поправи, али и даље остаје рана и сећање на то.

Толико..