Vrste rakije

Новац и алкохол су, то је општепознато, два стуба на којима почива целокупан друштвени живот.

„Неста блага, неста пријатеља;
неста вина, неста разговора.”

Е сад, овде није реч ни о благу, ни о чињеници да Србин пева о вину, а пије ракију. Ово је осврт на један феномен везан за ракију: поред уобичајених подела (порекло, јачина, природност, сировина - дуња, шљива, лоза...), постоји и једна категоризација, незванична, а врло присутна. То није поређење између различитих ракија, није чак ни класично градирање једне ракије из истог казана, него својеврстан показатељ међуљудских односа. Кад пече чича ракију, он већ у глави има поделу на три категорије:

Прва категорија је за продају.
Друга је гостинска.
А трећа је кад оде "тамо негде иза", па се после неког времена врати и, све се осврћући да га однекуд не гледају радознале комшијске очи, пружи ти пластичну флашу од сока или киселе воде, чији се садржај сија попут жутих дуката из бабиног девојачког ђердана, и, уз заверенички осмех, каже:
"Пресуни у стакло кад стигнеш кући, не ваља да стоји пуно у пластике".
Е, то је знак да те је прихватио и да те сматра својим онолико колико се свој може бити. Даље од тога нема. И немој случајно да си се преварио да понудиш да му платиш. Упрскаћеш све.