Када пијете зато што немате девојку, а не можете да је нађете зато што сте увек пијани.
Biće objašnjeno u primeru.
Vrati se na prethodnu rečenicu.
Nešto bez počeka i kraja, a sredina se odavno izgubila.
Začarani krug, circulus vitiosus.
Ovde ne postoji pravna država i neće ni postojati sve dok ne uđemo u Evropsku uniju. A Evropa nas pak, neće primiti, dok ne postanemo pravna država.
Jedna od najpopularnijih društvenih igara u Srbiji: šetanje od šaltera do šaltera i od kancelarije do kancelarije u bilo kojoj administrativnoj ustanovi. Birokratsko natezanje do krajnjih granica. Odličan način da za osam sati ne uradite ama baš ništa što bi vam išlo u korist.
Izraz "vrzino kolo" obicno se upotrebljava u zamrsenim situacijama kada se govori vise istina, kada je tesko doci do pravednog resenja ili kada neko toliko iskomplikuje stvari oko sebe da vise niko ne moze da ih otpetlja i pomogne.
U narodnim pesmama ovim imenom se naziva komplikovano kolo koje ne mogu da igraju smrtnici, vec samo vile, dobri duhovi, redje vestice i djavoli. Kolo se igra na tajnim mestima. Ko tajnu otkrije, a da ga pri tome vile ne spaze, cuti o tome citavog zivota, jer ako se slucajno izlane, vile to odmah doznaju i strasno se osvete. Svete se i onima koji slucajno upadnu u krug ili na bilo koji nacin poremete igru.
Kolo u kome niko ne zna šta je starije –“kokoška ili jaje”, a i kad znaju ne bi priznali dok su živi.
Šta je jače-ljubav idiota i ubica prema klubovima ili pokroviteljstvo klubova nad tim istim idiotima i ubicama
Slučaj nesrećnog preminulog Francuza na ulicama Beograda na žalost nije poslednja karika u lancu zla.
Kolo u koje nehotice i nevino uđemo i na jedvite jade izađemo.
Vrzino kolo je kolo bez kraja i početka. Ovo je ujedno i jedino kolo na svetu koje može da igra samo jedna osoba. Takva osoba ima svoje malo Vrzino kolo, a u društvu sa sebi sličnima ta osoba čini veće Vrzino kolo. Takvo društvo traži sebi slična društva i oni sačinjavaju još veće Vrzino kolo i tako dalje.
U Vrzinom kolu se sve okreće u krug. U njemu nema kolovođe, ni keca.
Ovo kolo nema svoju muziku ni svoju koreografiju već ga svako igra po sopstvenom ritmu i svojim mogućnostima. Zbog toga često dolazi do sudaranja igrača, a ni saplitanja nisu retka.
Istorija nije utvrdila ko je bio taj Vrza, ali postoje indicije da je to bio jedan do zla boga zaguljen čovek kome je sve u životu bilo dosadno.
Zemlja Srbija, neki sasvim običan dan.
Jutro. Otvaram oči i primećujem iste poznate zidove. Isti sat me budi za posao. Na istom šporetu kuvam istu kafu i oblačim se za isti posao. Na poslu su sve isti ljudi koji pričaju skoro identične priče. Istim ritmom prolaze minuti dok automatski obavljam date mi zadatke, koji su uzgred budi rečeno, uvek isti. U isto vreme završavam posao, odlazim kući i tamo završavam iste obaveze. Izlazim po navici do lokalnog kafića gde me čekaju gosti koji su još malo pa inventar u tom kafiću. I opet iste priče. U isto vreme odlazim kući, ležem u isti krevet i zaspivam sa saznanjem da sam isti onaj čovek koji je tog jutra ustao iz tog kreveta.
Jutro. Otvaram oči ...
(Primer nije istinit, ali je realno moguć).
Kad odeš da pomogneš kod rođaka oko ''prve ploče'', a ostaneš da radiš dok se kuća ne ukrovi. A tu nije kraj već te zove i ostala mnogobrojna (za koju nisi znao da je toliko brojna do tog trenutka) rodbina. Jedina pozitivna stvar jeste ne zanemarljivo povećanje mišićne mase, kao i besblatno iće i piće.
-Brate ima li nešto novo? Vidim teretana radi. (konstatuje, nakon pipananj po ogromnom bicepsu)
-Kakva crna teretan ne mogu ni proleću da se obradujem! Upao sam ti u vrzino kolo, pozovem ja Dejana da mi pomogne oko postavljanja parketa, a on mene na mešalicu... I nije ti tu kraj nego se on hvalio još onoj usamljenoj tetka Mariji kako sam radan i vredan tako da sam ti naredna tri meseca tu iza ćoška... Navrati!
-Aham (JEs pa da upadnem u vrzino kolo!!!)
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.