Povik kojim će vam krezubi semenkar probiti uši, sedeći dva reda iza vas i zapljuskujući vas ljuspama... Jer je on (za razliku od igrača) video savršen prostor za akciju.
Ovo jedinstveno psiho-fizičko, zen iskustvo možete doživeti ako se odvažite da utrošite jedno popodne na fudbalskoj utakmici domaće super-armirani-beton-lige.
- To, to, to! Ajde, ajde, de, de, ed, ed, de, de, ,e , e ::pljuc pljuc:: Op op! A... E idi u pizdu materinu, jebem ti strinu... Jao! TO lutko! Ajde, ajde!!! ::pljuc pljuc:: A b'e teraj se u kurac, igraš k'o baba neka, vučeš se, imaš drvenu nogu, siso mala! Izađi sam! IZAĐI SAAAAM! Treneru pederu, izvlači ovog malog, ::pljuc:: nek' dodaje peškire! I ti sudija siso, nataknem te!
::Igrač dobija loptu::
To lutko! Ajde, ajde! Možeš sam! Vuci možeš sam! Vuci! Ajdeeee
::Igrač gubi loptu::
A bre, pa što ne dodaš kad ti kažem!?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.