Dugo očekivani nastavak knjige „Olovka piše srcem“ - „Olovka“ je definisala razne lepe i one druge stvari i pojave jezikom dečaka i devojčica predškolskog uzrasta, kao što to ponekad radi i Vukajlija danas. Klinci su to radili u obdaništu, a Vukajlijaši na sajtu. Jedini nedostatak je što su autori Vukajlije nekoliko puta stariji od klinaca, ali im to mnogo ne smeta. Baš su sačuvali to dete u sebi...
"To je ono kad ne postoji razlika izmedju nepismenosti i slenga..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+++
Taj sam!
Taj si!
Ja vidju da si se bavio olovkom na pozeljan nacin...<)
+
to ti je ono kad ne pises mozgom...nego SRCEM, srce, e? :)))))