Jedan od sve učestalijih načina okupljanja. Grupa mladih ljudi se okupi kod nekoga na gajbi i naprave žurku. Treba štiklirati na spisku ko dovlači zvučnike, ko nosi koje piće i koje piće, ko razvozi, 'de će ljudi da stanu, 'de da oteram matorce, da l' da kažem kevi da umesi neke kiflice, ima se potruju ako ne jedu ništa, USB 1, USB 2 itd. Za održavanje ovakvog skupa potreban je samo internet pristup i nešto alkohola što se nađe u kući ili već dokupi. Čar je u tome što najčešće nastaje spontano, dakle na toj gajbi se već zadesilo nekoliko osoba, pa se pridruži još nekoliko grupa, takođe spontano, i kada se već raspoloženje podigne, a ljudi zagreju, žurka počinje rečenicom: "E, samo da nađem jednu pesmu" i tako se dalje ljudi i pesme smenjuju.
Domaćin se trudi da ostane sabran, jer jedini rizik u vezi ovakvih okupljanja jeste velika mogućnost da ostanete bez laptopa/kompa.
Moja drugarica: E, da skuvamo neko vino?
Ja: Ma jok, jel ima još Smirnoff-a?
Ona: Ma ima na spratu još dve flaše.
Ja: Ijaoo, aj trkni.
Ona: Ae, a ti pusti poruku ovima da dodju ovde iz teretane.
Ja: Evo sad ću, samo da nađem jednu pesmu...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Kako to ubija raspoloženje. Što je nekad bila gitara sad je jebeni tjub.