
Последња, посмртна "здравица" којом наши људи испраћају претке на онај свет.
На испраћају деда Миленковом у вечна ловишта, породица, родбина, пријатељи, комшије и познаници на разне начине евоцирају успомене и прекраћују време.
Миле,
комшија који води рачуна о протоколу : - Кафа, ракија, вињак, пиво, вино ?
Пера, унук из далека : - Не могу хвала. Реците ми, молим Вас ....
Миле : - Како не можеш? Да ниси болестан?
Пера : - Нисам, него не могу. Возим после.
Миле : - Е, возиш?!? Не возиш авион. Једну мораш, ред је.
Пера : - Не разумем. Зашто?
Миле : - За покој душе деда Миленкове. Тако обичаји налажу. Одакле си ти?
Пера : - Из Зрењанина. Деда Миленков унук, Зорицин син.
Миле : - Аааааа. Значи наш си. Ајде попиј једну да ти се деда не наљути, знаш да је он вол'о, мало више да гуцне.
Пера : - Ајде, кад је такав ред. (узима стомаклију, мислећи да је вињак) Живели!
Миле : - Не, гром те спалио. Не наздравља се на сахранама. Него гледај овако. (просипа мало пића на под, остатак испија на бело)
За покој дедине душе,
у наше гуше. Е, сад још по једну!
Пера : - (стреса се, не навикнут на стомаклију) Агрррррр. Уф. Јел морам?
Миле : - На две си ноге дошао. Како мислиш да одеш?
Отишао је после седмине, свидели су му се обичаји. Боже ме опрости. (три пут прекрст, пу,пу,пу. далеко било)
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Jašta
+
Dabome, nije red drugačije +
Dobra je, mada su slicne, jbm li ga..
http://vukajlija.com/meni-u-gusu-njemu-za-dusu/350051
Ja kad vidim tvoj nik, dume ja svaki put pročitam Dom Spiro Sprema
što ti je uticaj Vukajlije
Odlična Braun. Primer je stvarno dobro napisan.
++++
Kada već linkujemo iste:
http://vukajlija.com/njemu-za-dusu-nama-u-gusu
samo 23 glasa ? .... Vukajlijo, i Bogu si teška !!!
+++
U ODABRANE BRE!