Za šahovskom tablom

Није све тако црно, има и бијелих поља, је л' да ?
Ал' идемо редом. Знате ли онај осјећај кад мислите да је Бог откопчао шлиц, извадио своје њихало и почео да вас тушира жутом бојом ? А не, још ни дотле нисмо дошли, идемо још мало у назад.
Капирам, прво сам са Дејаном причао о концетрационом логору у Билећи, јебеш ми матер ако знам због чега, онда је неко позвонио на вратима. Друг ме зове да с њим одем по цигаре, ајде идемо.. Сјећам се , затим, искеширо је за двије лименке ултра енерџија, изгледа да ми течност није добро пала, стиг'о сам кући са одвратном мучнином, сјећам се како су ми се центрипеталном силом цријева окретала у стомаку, догегам се до компа, пробам да прелистам форум, ал' не иде, одем на чет кад тамо дежурне смарачице причају о дијетама.Зајеби, пребацио сам се на други таб, на јутјубу спичио неки екс ју рок од седам сати јер ми је требала дрога, ал' не схватите погрешно, у последње вријеме су Азра,Чорба и Електрични оргазам били моји наркотици. Ти су ме звуци пратили наредних седам сати, те сам звуке стрпао у вене.
Нисам се ни пресвукао а бацио сам се на кревет, имао сам страшне трипове, морону, пробудио сам се после,цирка, петнаест минута, и четвороношке се одгегао до купатила.Загрлио сам wc шољу к'о да је била Сандра Африка, отворио се ко Пандорина кутијао и искашљао најодвратније избљувке које сам видио у животу, само је Џек Сперов могао да схвати како сам се осјећао, ал' капирам да ни Кракенов дах није био толико одвратан. Добро, кунем се морону једно пет минута је капало из мене, повраћао сам ко курва којој је Бора Дрљача наплатио да му језиком измасира прсте на ногама.
Кревет ми никад у животу није био даљи, шаховска табла ми никад у животу није била ближа, зајеби, што не преспавам у купатилу ?
Ето тако, није прошло ни годину дана од смрти два највећа човјека која сам упознао, нисам се ни надао да ћу да их видим поново.Последње чега се сјећам из риал лајфа је било да сам зурио у бијеле купатилске плочице, поглед ми је био све мање фокусиран и бацио сам се у сан.
Ух, све ме је пробадало, и мучнина и бол, к'о да сам попио литар течног есида, но добро, ушао сам у врло познату просторију. Корачао сам полако, али нисам видио под од магле која ми је облизивала чланке, отворио сам врата и у невјерици почео да се штипам.За столом су били моји ђедови:
-Оде ти дама, сад си готов..
Брате, играли су шах, два поштена старца, пардон, два поштено упокојена старца играју шах и расправљају се око тога ко је варао. Ја стојим и гледам, они на мене не обраћају пажњу:
-Признај да си украо пијуна..
Ја и даље не могу да вјерујем. Можда је то било у сновима али опет је трајало дуго. И ништа није могло да се деси, ја сам их дозивао, они нису обраћали пажњу на мене, погледи су им били фокусирани на шаховску таблу.
Отворио сам очи, чудно да ме је заслијепљело свјетло које се пробијало кроз ролетне, јесен је, сву ноћ је падала киша а сад Сунце ?
Погледао сам самог себе, био сам одвратан,повраћао сам по мајици, по тепиху..Ето, морону какве сам трипове имао, и одједном сам почео да мислим на све које сам изгубио, мислио сам и на оне које имам али их губим, мислио сам на малу Лини која је требала да "свари" неке једва изговорене реченице. У том тренутку сам попустио, плакао сам. Плакао сам и био сам црвен у лицу,било ми је хладно и лежао сам поред исповраћане шоље.Јецао сам ко најобичнија вагина, мушкарци не плачу ко вагине ?Ето, ту смо стали, у том тренутку Господ откопчава шлиц и на мене почиње да капа жућкаста киша.Осјећам се јадно и немоћно, нисам више за шаховском таблом, мислио сам на моју малу Лини, мислио дуго и плакао.
Отворио сам врата и поново четвороношке вукао своје тијело до кревета, у пролазу сам обратио пажњу на рисивер у дневној соби,зелени бројеви су показивали 05:43. Смрзнут ко пичка стискам песнице. Гурнуо сам врата од моје собе, ух , изгледа да је на ред дошао инструментал од Црног лептира. Како сам био погођен, ајде пробај да се ставиш на моје мјесто, морону, буквално сам имао осјећај да и мене ко и лептира убија "њене" свјетлости сјај.Попео сам се на кревет, ко ме јебе, спавао сам.
Ето тако, нема ово никакве везе са дефкама, можда је и за гробље, ово је исповјест, прича о рату између црних и бијелих, идем сад да оперем зубе још осјећам одвратан мирис у устима.