Za u studentsku službu

Na hijerarhijskoj lestvici vrsta akademskih građana, student sazreo za studentsku službu je ubedljivo najniže.
Posle studenta 'prodekana', marljive pčelice koja bocka po rektorsko-dekanskim-celokupno univerzitetskim buljama, profi studenta usmerenog samo na završetak studija sa ovećim prosekom, studenta kežual tipa koji šljaka za šesticu k'o japanac za vikend, i studenta fakultativnih studija koji je tu samo da bi kvalitetno utrošio koju godinu života, student za u studentsku službu je vrhunac neangažovanosti oko obaveza na faksu, bleji i uživa sve u šesnaest, oslobođen bilo kakve griže savesti ili poriva za učenjem.
Jednostavno jebe mu se za sve. Neko bi rekao lezilebović i bio bi u pravu.
Na fakultetska vrata je otišao samo kada se upisivao i u retkim slučajevima slučajno nabasavši, opis amfiteatra zna samo iz priče, a kamoli imena profesora koje pljuje kući. I tu je, sa po kojom informacijom koju je načuo, uglavnom apsolutno nebitnu, zna kad su rokovi i prijave jer ode ponekad na sajt fakulteta.
Pravi izbor za rad u studentskoj službi koja naprosto pleni svojom upućenošću u rad fakulteta.

-Je l' ono Žika Čkiljac?
-Jebote, ladno on, upis'o čovek pred bombardovanje faks, mislim da još sprema rimsko.
-Koji li će kurac ovde, legenda?
-Ma, doš'o sigurno da se zaposli u studentsku službu, to je taj kadar.