Kad neko ko je bio siromašan, ko je skromno živeo naprasno postane bogat, pa počne da pljuje sirotinju, ponižava sve oko sebe i sve gleda sa visine.
Komšinica: E, Rado, tvoja Miljana od kad se udala ni da dođe da te vidi. Ko da se stidi majke i ovog mesta odakle je ponikla.
Majka: Ne staj mi na žulj, to samo moja duša zna kako mi je.
Komšinica: Ne valja joj to, do juče je bila ista ko mi svi, sad misli da zahvaljujući parama, kućama i onim mafijaškim automobilima vredi više od nas. Pričaju po ulici da ju je sramota da decu dovede ovde.
Majka: Opametiće se jednog dana, nadam se.
Komšinica: Puste pare... kako menjaju ljude. Zaboravila vila u čemu je bila.
