Grupa od desetak pomahnitalih ljudi, povezana raznoraznim rodbinskim i nekakvim drugim izmišljenim vezama svakodnevno zasipa pažnjom i raznoraznim materijalnim stvarima mladi par, koji verovatno više i nije par. Tu ništa više nije jasno, nemaju pojma. Valjda pokušavaju da shvate koji su kurac i koji im je kurac uopšte. Dok se oni tako lepo preispituju, jedu čokolade koje se misteriozno pojavljuju zajedno sa raznim obrocima, čorbicama, roštiljem, voćem i povrćem, metež oko njih se ne smiruje. Neki ljudi im rade po dvorištu, sredjuju cveće neki prave nekakve objekte koji bi trebalo da im koriste u budućnosti, kasnije prelaze u kuću da malo i nju dovedu u red. Ma prava radna akcija, akcija traje neprekidno, preispitivanje traje neprekidno i to jako dugo. Ma boli ih uvo, malo su zbunjeni, pitaju se kako niko ništa ne primećuje ali ipak nastavljaju dalje. Preispitivanje. Ne moraju da misle na račune. Preispitivanje. Posao? Opušteno postoji tim koji radi na tome. Preispitivanje. Mogli bi na odmor negde. Naravno zašto da ne. Preispitivanje. Odmor. Odlično, nemaju potrebe da se cimaju oko organizacije, pakovanja, para i ostalih dosadnih i napornih stvari pa se zato preispituju koji su kurac i koji im je kurac. Smorilo ih je preispitivanje, sad malo misle o svim onim ljudima koji trče oko njih. Misle. Čime li su to zaslužili? Nemaju pojma jer su u fazi preispitivanja. Ipak misle, naravno dok oni misle oko njih i dalje vri. Pokvario se bojler, nema veze, primetiće već neko i srediće to. Ludilo se nastavlja, ludilo traje i traje. Ovi izgubljeni koji nemaju pojma koji im je kurac i koji su oni kurac uopšte počinju sve više da se pitaju čime su zaslužili toliku pažnju. Zbog čega li su ovi ljudi toliko zadivljeni njima pa rade sve to što rade? Sad su ovi izgubljeni zadivljeni trkačima koji trče oko njih, a ovi zadivljeni trkači su izgubljeni jer nisu ni svesni ko ih je zadivio.
